LINUX KOMANDE

Језгро ради у једном адресном простору. То јест, један модул или драјвер може да поквари цело језгро.
ctrl + alt + F(1-6) прелазак између виртуелних конзола. ttyN - где је N број конзоле?
ctrl + alt + F7 прелазак у графичку конзолу
startx _покретање X Windows система (прелазак у графички режим)
ho -r или runlevel _приказ нивоа извршавања ОС-а !!!
init n (n од 0 до 6) покреће један од нивоа ОС-а, на пример 3. То јест, покреће фајл rc3.d, који садржи симболичке линкове ка фајловима у init.d.
Име линка може почињати са К-заустављање или С-покретање, затим број приоритета покретања.
*************
mount /dev/hda4 mnt/hda4 -t data=<режим журналирања> _writeback, ordered, journal?
Креирање нове фајл система ext3
1. креирати партицију помоћу parted или fdisk
2. форматирати партицију mkfs
3. доделити партицији ознаку помоћу e2label
4. креирати тачку монтирања mkdir
5. додати партицију у фајл etcfstab
*************
GRUB loader
притисак Е - улаз у интерфејс уређивача записа. Esc - одбацивање промена и повратак у мени.
притисак В (након уређивања) - извршавање команди и покретање ОС-а
притисак С - улаз у интерфејс командне линије, унос команди и притисак enter за извршавање
help all - приказ свих команди
Изаберите језгро и притисните - а. На крају реда додајте размаком број runlevel
less /boot/grub/grub.conf _фајл loader-а
**************************
2.1 Супер блокови - важне информације о дисковима?
dumpe2fs /dev/sda1 | grep superblock _информације о супер блоковима
Коришћење резервног супер блока: све?
1. Покретање са Live CD или инсталационог диска Centos
2. fsck -y -b 8193 /dev/sda1 _провера диска 8193 - број 1 од резервних супер блокова
3. Монтирање фајл система
3.1 Обичним путем
3.2 Ако не успе:
mount sb=8193 /dev/sda1 /mnt _бр. рез. супер блока /уређај /тачка.монтирања
4. Додајте у /etc/fstab опцију sb (sb=8193) ка нашем фајл систему
*********************
Права приступа фајловима
123 456 789
s t rwx rwx rwx
s _suid-бит - 4 (000) фајл добија права не онога ко га је покренуо, већ власника фајла (утилита passwd) мора имати права на извршавање? ***у shell, црвеном бојом су истакнути фајлови са suid-битом.
t _sticky-бит - 1 (000)
1/2/3 _читање/писање/извршавање за власника
4/5/6 _читање/писање/извршавање за групу власника
7/8/9 _читање/писање/извршавање за остале
Право на читање означава се цифром 4, на писање - 2, на извршавање - 1
Ако је све дозвољено, тада је цифра права која се поставља на фајл за одређену групу = 7.

chmod [опции] [режим] файл - изменить права доступа. -v - выводит отладочную информацию, -R - рекурсивный режим, изменять права доступа для всех подкаталогов и файлов
chmod 4755 test.txt _4-добавить suid-бит, 7-полные влад-цу, 5 и 5 -чтение и исполнение группе и остальным - эта команда на файл в домашнем каталоге (папке) root, выдала сообщение: You have new mail in /var/spool/mail/root ?
-rwsr-xr-x root root 1 _нужно читать как rws (s вместо x) rx rx, root - владелец, root - группа владельца, 1 - кол-во ссылок
Обратно: chmod 0755 test.txt или chmod 755 test.txt - 0 перед 7 подставляется по умолчанию.
chmod 750 test.txt - 0 зануляет значение прав
chmod -R u=rwx,g=rx,o=x myfiles - 2ой метод изменения прав доступа для каталога или файла.
chmod -R u-x,g-x,o-x myfiles - 3й метод изменения прав доступа для каталога или файла отдельно каждой группе пользователей, где a -владелец, g -группа владельцев, o -все остальные.
chmod -R a-x myfiles - 4й метод изменения прав доступа для каталога или файла для всех пользователей. В 3 и 4 можно -/+
chmod +x script.sh - добавить на выполнение всем группам. 5й метод изменения прав доступа.

sgid-бит - 2 (000) - наследуются права группы владельца. Если бит sgid установлен для каталога, то создаваемые в нем файлы, при запуске будут принимать идентификатор группы каталога, а не группы в которую входит владелец файла.
Выполнение программы с правами группы владельца? Как правильно?
sgid-бит для файла: chmod 2755 test.txt

sticky-бит - 1 (000) - если уст-ся на каталог, то удалять и переименовывать файлы этого каталога может только владелец этого каталога, владелец файла или root. Иметь только расширение на запись в этот каталог не достаточно.
chmod 1755 test.txt

chown [опции] [владелец]:[группа] test.txt - смена владельца файла и группы. -v - выводит отладочную информацию, -R - рекурсивный режим.
[владелец]:[группа] - это новые владелец и новая группа.
chown -R user1:user1 * - смена владельца и группы, для всех файлов и подкаталогов текущего каталога. Нельзя изменить владельцев подкаталога. У кого права на смену владельцев файла или каталога?
chgrp group1 file1 – смена группы.

umask ХХХХ - изменение (задание) режима доступа, задает права доступа для вновь создаваемых каталогов и файлов!!!
Значение umask вычитается из числа 777 для каталогов и из числа 666 для файлов.
umask - узнать какой umask исп-ся в системе, в моей: 0022.
Новые каталоги: 0777 - 0022 = 0755. Новые файлы 0666 - 0022 = 0644

umask 0 1 2 3 4 5 6 7
Маска режима доступа r w x r w - r - x r - - - w x - w - - - x - - -

mount [опције] [уређај] [тачка_монтирања] - монтирање фајл система
umount [опције] [уређај] ИЛИ [тачка_монтирања] -f форсирано одмонтирање
mount - листа монтираних фајл система
При монтирању се могу задати дозволе. Цео фајл систем се може монтирати само за читање. Ово ће преписати раније додељене дозволе.
монтирати цд: mount -t iso9660 /dev/cdrom /mnt _наводи се тип фајл система (за цд није обавезно)
монтирати слику: mount -o loop -t iso9660 image.iso /mnt/iso није успело?
iso9660 за монтирање unix система и цд/двд mount -t ext3 /dev/sda4 /disk mount не креира партиције.
nfs за монтирање мрежног фајл система
vfat, ntfs за монтирање виндовс партиција
ufs за соларијс
У фајлу /etc/fstab наведена је листа фајл система за аутоматско монтирање при покретању ОС-а
[уређај] [тачка_монтирања] [тип фајл система] [опције] [флаг dump _застарело] [флаг fsck (0-не проверавати, 1-проверавати, 2-проверити након провере 1]
cat /etc/fstab –
називи уређаја:
hdc – тврди дискови
scsi -

cat /etc/mtab (mount) _ преглед информација о монтираним фајл системима. Ручно се не уређује.
/etc/filesystems _ листа могућих фајл система. Користи се командом mount за аутоматску замену, ако није наведен кључ -t са типом фајл система

Фајл систем proc постоји само у РАМ-у. Користи се као интерфејс ка структурама података језгра. Ово је виртуални фајл систем, учитава се у оперативну меморију при покретању система и не заузима место на ХД-у. Многе фајлове у њему можемо мењати, чиме мењамо параметре језгра у реалном времену.
cat /proc/cpuinfo, meminfo, mounts, devices, filesystems, modules, version, cmdline - листа параметара прослеђених језгру при учитавању. Одличан извор информација о систему!!!

Рад са фајловима:
Креирати текстуалним уређивачем vi/vim име фајла, преусмеравањем излаза команде echo или cat.
Уређивач vim:
i - унос текста. Esc - након уноса, повратак у режим уређивања.
: - за унос команди за рад са фајловима, уређивање подешавања и других команди.
Сада можемо уносити: w - за записивање фајла и q за излазак из уређивача. q! – излазак без чувања.
/ - претрага
touch test.txt – ажурирање времена приступа раније креираном фајлу (креирање новог у тренутном директоријуму). Подразумевано се креира фајл са дозволама 644. Обично се мења на 775/ 755
touch ‘s razmakom’.txt – креирање фајла са размаком.

CP [опције] [извор] [одредиште] - копирање фајла или директоријума.
cp test.txt test1.txt - креирај test1 као копију test.txt, cp /etc/test.txt ~ - копирај test.txt у кућни директоријум.
cp -r /etc/ /root/dok - копирај садржај партиције /etc/ у ново креирани фолдер /root/dok, не може се истовремено копирати фајл и креирати фолдер, само садржај партиције.

mv [опције] [извор] [одредиште] - премештање фајлова
mv file.txt /tmp/ - премести file.txt у /tmp/ без преименовања
mv /tmp/file.txt ~/file2.txt - премести file.txt, преименовавши га у file2.txt

Мекa веза указује на фајл, тврда на индексни дескриптор фајла.
ln [опције] [циљ] [име везе] - креирање веза између фајлова.
ln -s file.txt lnk - креирање симболичке (мекe) везе lnk (кроз –s) - уместо путање фајла може се навести псеудоним, указује на фајл.
ln file2.txt file.txt - креирање тврде везе - указује на индексни дескриптор фајла
unlink lnk - брисање мекe везе

cat – prikaz, less – prikaz po stranici/red, q – izlaz, Shift + PgUp/PgDn – kretanje.
cat test.txt test1.txt – prikaz sadržaja dva fajla na ekranu.
cat test.txt test1.txt > test2.txt – spajanje fajlova u jedan.
cat test1.txt > test2.txt – zameniti sadržaj fajla test2 sadržajem fajla test1.
cat test1.txt >> test2.txt – dodati sadržaj fajla test1 sadržaju fajla test2.
cat - >> test1.txt – dodavanje podataka u fajl test1 direktno iz shell-a. Ctrl + C – snimanje promena.

head -n 20 test.txt – prikaz prvih 20 redova fajla (podrazumevano 10 redova).
tail -n 20 test.txt – prikaz poslednjih 20 redova fajla (podrazumevano 10 redova).
nl test.txt – prikaz fajla sa numerisanim redovima

df [opcije] [fajl] – statistika korišćenja fajl sistema. Može se koristiti df, df -h ili df -h /dev/sda1.
du [opcije] [fajl] – statistika korišćenja disk prostora. du -hs /usr/share – prikaz veličine direktorijuma /usr/share.
-h – prikazuje statistiku u ljudski čitljivom formatu – MB i sl. -s – sumira rezultate poddirektorijuma i fajlova u njima.

echo [opcije] [niz] – prikaz niza teksta. echo -n 'blablabla' – prikazuje blablabla u istom redu.
echo 'blablabla' – prikazuje blablabla u novom redu.
echo 'blablabla' > file.txt – zameniti sadržaj fajla, echo 'blablabla' >> file.txt – dodati sadržaju fajla

wc [opcije] [fajl] – statistika o fajlu !!!
-c – broj bajtova u fajlu, -m – broj karaktera u fajlu, -l – broj redova u fajlu, -L – dužina najdužeg reda
-w – broj reči u fajlu.

find [putanja_pretrage] [opcija_pretrage] [vrednost] [opcija_dejstva] – pretraga fajlova ili direktorijuma.
-name – ime fajla ili direktorijuma koji treba pronaći
-type – tip objekta: f – običan fajl, d – direktorijum, b – blok uređaj, c – karakterni uređaj, p – imenovani kanal, l – simbolička veza, s – soket,
-size – korišćenje veličine fajla kao kriterijuma pretrage
-mtime – datum modifikacije
-ctime – vreme poslednje promene atributa fajla. Koja je razlika između mtime i ctime?
-atime – vreme poslednjeg pristupa fajlu touch?
-perm 777 – sa dozvolama pristupa 777
-print – samo ispisati apsolutnu putanju fajla
-exec – izvršiti određenu komandu za pronađene objekte
find / -name pab -type d
find /tmp/ -name core -type f -print | xargs /bin/rm –f – tražimo fajl, ispisujemo ga na ekran pomoću print, i pomoću xargs, kao argument, prosleđujemo komandi rm.
find /etc/ -perm 777 -type f – tražimo fajlove sa dozvolama 777 u direktorijumu etc.
find /etc/ -name pablish -exec rm -rf {} \; – izvršavanje komande rm -rf za pronađene objekte. Umesto {} biće ubačeno ono što smo pronašli kao argument.

F4 - otvaranje fajla
Rad sa direktorijumima:
mkdir - kreiranje, ls - pregled, mv - preimenovanje/pomeranje, rm -rf - brisanje zauzetih direktorijuma, rmdir - brisanje praznih !!!
mkdir –p ~/test/cda/blabla _100% kreiranje poddirektorijuma u kućnom direktorijumu
mkdir -p /root/dok/dir2{dir1,dir2,dir3} – kreiranje strukture direktorijuma dok/dir2, sa 3 dela dir1-3
«.» - trenutni direktorijum, «..» - nadređeni direktorijum, za koren «.» = «..»
mkdir -m 700 dir2 - eksplicitno zadavanje prava za novi direktorijum
rm -rf* - brisanje celokupnog sadržaja trenutnog particije,
gde -r - rekurzivni režim, -f - isključivanje upita za potvrdu
rmdir ~/test _obrisati prazan poddirektorijum kućnog direktorijuma
mknod _kreiranje bajt-orijentisanih uređaja - štampači, modemi rm _obrisati?
mknod _kreiranje blok-orijentisanih uređaja - tvrdi disk?
mknod _kreiranje imenovanih kanala rm _obrisati?
socket se može obrisati rm

ls - ispis sadržaja direktorijuma.
ls -lhR /etc/ | less - kroz cev ispis usmeriti u komandu less
-a - sve uključujući skrivene fajlove (počinju tačkom), -h - veličina fajlova, -l - sve informacije, -i - inodovi (indeksni deskriptori), -R - informacije o svim poddirektorijumima -t – sortiranje po vremenu, /*.txt – pretraga po maski
Man ls – pomoć.
q – izlaz, Pg Up, Pg Dn – kretanje. / - unos pretrage, n - nadole N - nagore
ls ../.. _pregled dva nivoa nagore, ls ../man _na nivou iznad pronaći direktorijum man
ls -l /dev/sda = file /dev/sda, ls –l /root /tmp /usr …- ispis više fajlova
ls –l /etc/*/*.conf – pretraga po ekstenziji, «preskačući» 1 nivo
ls -l /etc/[^a-w]*.conf - traži direktorijume koji ne počinju sa a-w sa ekstenzijom conf.
ls –ld – prava na trenutni direktorijum.
cd – change directory – promena direktorijuma
cd /usr/share/doc - prelazak apsolutnim putem
cd - _u prethodni direktorijum, cd .. _na nivo nagore, cd ~ _u kućni direktorijum,
cd ~/myfiles - prelazak iz bilo kog mesta u novo kreirani poddirektorijum kućnog direktorijuma.

grep [opcije] šablon [putanja do fajla za pretragu] - Pretraga po šablonu.
rpm -qa | grep chk - pretraga chk u izlazu svih instaliranih paketa u sistemu.

/dev/null - tzv. crna rupa, koristi se za upijanje nepotrebnog izlaza programa
command > /dev/nul 2>&1 - usmeravanje svih grešaka u /dev/null.
/dev/zero - može se koristiti za kreiranje fajla željene veličine
dd if=/dev/zero of=file.iso bs=1024 count=1024 - kreiranje iso fajla od 1 Mb.
/dev/random, /dev/urandom - koriste se skriptama za generisanje slučajnih brojeva.

BASH:
# - komandna linija sa pravima administratora
$ - komandna linija običnog korisnika - može se raditi u kućnom direktorijumu bez uticaja na sistem u celini

Ctrl + C - prekinuti trenutni proces (signal SIGINT)
Ctrl + D - izlaz iz komandnog interpretera
Ctrl + L - čišćenje ekrana
Ctrl + Z - prebacivanje procesa u pozadinski režim
Alt + D - brisanje svih simbola od trenutne pozicije do kraja reči
Alt + R - brisanje cele linije
Dvostruki TAB - sve dostupne komande
Esc + D - brisanje od kursora do kraja reči

echo $BASH_VERSION - verzija BASH. $ - znak promenljive, tj. ispis promenljive BASH_VERSION.
echo $BASH - lokacija BASH

Format komandi: ime_komande [zastavice/opcije] [argumenti]
./ime_skripte.sh - pokretanje skripte iz kućnog direktorijuma
BASH konfiguracioni fajlovi
1. Lokalni - nalaze se u kućnim direktorijumima korisnika sistema i imaju prioritet nad globalnim.
.bash_logout - skripta se izvršava pri izlasku iz sistema
.bash_history - fajl sa istorijom komandi, koji se čuva na disk nakon što se korisnik odjavi iz sistema. Može se podesiti da se odmah?
.bash_profile - skripta se izvršava prilikom vašeg povezivanja na sistem (u nekim sistemima se koristi bashlogin)
.bashrc - skripta se izvršava svaki put kada se otvori novi shell. Ona se izvršava, kao i sve komande navedene u njoj.
2. Globalni:
/etc/profile
/etc/bashrc

history - pregled istorije komandi. Broj redova se određuje promenljivom echo $HISTSIZE, podrazumevano 1000 redova.
history N - prikazati poslednjih N redova.
history -d N - obrisati red N.
!! - izvršiti poslednju unetu komandu
!N - izvršiti komandu N
!string - poslednja komanda koja počinje sa stringom string

Preusmeravanje ulaza/izlaza.
Deskriptor fajla - nenegativan ceo broj koji OS dodeljuje fajlu koji proces otvara. U sistemu su stalno otvorena 3 deskriptora fajla.

Broj Naziv Opis Komentar
0 stdin Standardni ulaz - unos podataka sa tastature, upravlja tastaturom
1 stdout Standardni izlaz - ekran monitora, upravlja monitorom
2 stderr Koristi se za ispis poruka o greškama

cat file1 file3 2>err_file - greška pri izlazu za ne postojeći file3, usmerena u novo kreirani fajl err_file. 2 - stderr.
cat < /etc/resolv.conf - preusmeravanje iz fajla.
cat > file, zatim enter, i sa novog reda unosimo tekst. Završetak unosa Ctrl + c. Uneti tekst je dodat u novo kreirani file.
date > date.txt - pri preusmeravanju u fajl, postojeći podaci se brišu.
date >> date.txt - pri preusmeravanju u fajl, dopisati postojećim podacima.
vi <(ls /etc) - preusmeravanje u tekstualni editor sadržaja direktorijuma etc. Pod kojim imenom sačuvati dobijeno?
echo -e "'ls -l /etc/[^a-w]*.conf'\n" - traži direktorije koji ne počinju sa a-w sa ekstenzijom conf. Ne radi??? '- ?
Moguće preusmeravanja:

Otkuda Kuda
stdout Fajl
stdout Stderr
stdout i stderr Stdout
stdout i stderr Stderr
stdout i stderr Fajl
stderr Fajl
stderr Stdout
Cevi (pipelines) povezuju standardni izlaz jedne komande sa ulazom druge i označavaju se: |
ls /usr/share | wc -l - brojanje broja redova u direktorijumu

Builtin ugrađene komande u bash. enable (enable -a) - pogledati sve (ispisuje listu komandi)
rpm -qa | grep hist - traži hist u paketima sistema, takvog nema, jer je komanda history ugrađena u bash.
Prilikom pokretanja prvo se izvršava builtin komanda, a tek onda se vrši njen pretraga u promenljivoj $PATH
enable -n pwd - isključuje builtin komandu pwd. Nakon toga će se izvršavati sistemska komanda pwd koja se nalazi u /bin/pwd
enable -n - lista isključenih builtin komandi

promenljive
Roditeljski proces > dečji proces > dečji proces i tako dalje
Procesi mogu uzastopno da prenose informacije o promenljivama na niži nivo od roditeljskog procesa ka dečjim, ali ne i obrnuto. Dečji proces ne može da prenese ništa u roditeljski proces.
Value=10 – kreiranje promenljive i dodela njene vrednosti. Promenljiva će biti dostupna samo u trenutnoj sesiji.
Export Value=10 – sada se promenljiva može koristiti iz drugih programa.
Unset value – brisanje promenljive
env – pregled promenljivih okruženja (izvezenih). Ovde ćemo videti samo one nakon izvršavanja komande: Export Value
typeset – pregled promenljivih okruženja, uključujući i one koje je kreirao korisnik.
Vim script.sh, sam skript:
#!/bin/bash
Echo $value
./script.sh – izvršavanje skripta u kućnom direktorijumu root korisnika.
Shell – je roditeljski proces za skript. Mogli smo mu dozvoliti korišćenje promenljive tako što smo je izvezli. Ili mu to mogli zabraniti ne izvozeći je.
Popularne promenljive: pregled echo $
$HOSTNAME – ime hosta
$Shell – ime komandnog interpretera
$USER – ime korisnika koji se ulogovao u sistem
$PATH – spisak direktorijuma OS-a u kojima se vrši pretraga komande kada je kucamo u konzoli. Pretraga se vrši uzastopno po direktorijumima do prvog poklapanja.
$PWD – trenutni radni direktorijum
$HOME – trenutni korisnički direktorijum
$UID – numerički identifikator trenutnog korisnika
$# - broj prosleđenih argumenata
echo $PATH - promenljiva koja sadrži spisak direktorijuma u OS-u

Lokalne promenljive.
$0 – sadrži ime izvršavanog fajla
$1 – prvi argument
$2 – drugi argument
$PS1 – ovo je prompt komandne linije

Vim script.sh, sam skript:
#!/bin/bash
Echo “first arg” - $0
Echo “second arg” - $1
…
Echo “10 arg” - ${10} – počevši od 10. argumenta, oni se moraju navoditi u zagradama.
./script.sh first_arg second_arg – prosleđivanje skripti 1. i 2. argumenta

Korisne komande:
cat /etc/passwd - ispis spiska korisnika
pwd - pregled radnog direktorijuma. pwd [-LP]
ps aux | grep mingetty - pronalaženje svih procesa sistema + ispis samo onih koji sadrže reč mingetty
whoami - vraća trenutnu korisničku sesiju pod kojom radi korisnik.
netstat -nr - za mrežnu analizu
su user1 - prelazak na drugog korisnika. Pitanje je u kom slučaju nakon promene korisnika na običnog, ima smisla komanda: cd ~ ?
exit - povratak na root komandnu liniju
useradd – dodavanje korisnika – command not found pri unosu pre startx?
Pitanje sudo useradd PPetrov – greška već nakon unosa tražene lozinke?
#passwd Uliashov– promena lozinke iz root-a na bilo koju
$passwd Ivanov – promena lozinke iz korisničkog naloga na onu koja odgovara bezbednosnim kriterijumima.
date - pregled sistemskog datuma i vremena
env – pregled promenljivih okruženja (izvezenih)
typeset - pregled promenljivih okruženja, uključujući i one koje je kreirao korisnik.
df –h - stepen popunjenosti disk prostora
rm mod pcspkr - učitavanje drajvera jezgra iz operativne memorije
modprobe pcspkr
lsmod – spisak modula
modinfo pcspkr – ispis informacija o modulu

Predavanje br. 4

U svakom direktorijumu postoje 2 linka. Dodavanje svake poddirektorije dodaje +1 link.
Neki isključuju swap kako bi izbegli stalno trzanje diskova.
fdisk –l – konfiguracija hard diska
free – statistika o RAM memoriji
vnc viewer 10.95.4.229
DOS sistem omogućava kreiranje 3 particije
Primarna – obična
Proširena – extended, unutar nje se može kreirati logička particija
Particije od 1 do 4 su Primarne ili Proširene. Od 5 pa naviše su logičke
swapon –a/ swapoff –a – povezivanje/odspajanje swap-a
etoolabel ???
partprobe?
Preuzeti vnc viewer
mkswap – ???
mkfs hdc1(2-6)
Ako se particija montira u novi folder, fajlovi kreirani u tom folderu neće biti u njemu, već u montiranoj particiji

1 free
2 cat /proc/swaps
3 swapoff –a /dev/mapper/VolGroup00-LogVol01 -putanja iz tačke 2
4 mkfs /dev/mapper/VolGroup00-LogVol01
5 mkdir /novyi
6 mount /dev/mapper/VolGroup00-LogVol01 /novyi
7 kreirati foldere i fajlove u folderu – tačka montiranja
8 umount
9 mkswap /dev/mapper/VolGroup00-LogVol01 označavanje uređaja
10 swapon –a

alias ‘fuck’ = ‘init 0’ ne raditi
Montiranje fajl sistema (mount) može samo root.
Može se montirati udaljeni fajl sistem, na primer tokom backup-a.
U etc/fstab se mogu podesiti prava korisniku za montiranje određenog foldera.

Predavanje br. 6

LVM – menadžer logičkih tonova – pogledati opis na internetu.
LV > VG – grupa > PV – hd1, …fizički diskovi se spajaju u 1 grupu. Ili obrnuto, 1 disk se deli na više tonova???. Mogući gubitak performansi ~ 5%.
vgs, pvs, lvs
Zadatak: dobiti logički ton.??????????
pvcreate /dev/hdc5
PV
VG
Vgcreate VG1 /dev/hdc5 - kreiranje grupe
Lvcreate –L 100M –n DataBase VG1 - kreiranje logičkog tona
Ls /dev/VG1/DataBase - pregled.
Radimo:
1 free
2 cat /proc/swaps
3 swapoff –a /dev/mapper/VolGroup00-LogVol01 -putanja iz tačke 2 - isključeno
4 lvremove /dev/mapper/VolGroup00-LogVol01 - uklonjeno
5 cat /proc/swaps
6 vgs – pokazaće slobodno mesto free
7 lvcreate –L 100M –n MYVOL1 VolGroup00
8 mkfs /dev/VolGroup00/MYVOL1 – formatiranje
8 mount /dev/mapper/VolGroup00-MYVOL2 /novyi ili mount /dev/VolGroup00/MYVOL1 /novyi
ls –l /Dev/VolGroup00 – link ka dev/mapper/Vol…
Može se napraviti trenutni snimak stanja particije:
lvcreate –s /dev//VolGroup00/MYVOL1 –n SNAP_MYVOL1 –L 100M - snimak je takođe nova particija. Može se montirati kao particija ka tački.mnt, ali ako se u njoj kreira fajl, on neće biti u snimku
prilikom kreiranja fajlova u tački montiranja lvs će pokazati promene u delu snimka
Pre izmene podataka, njihova istorija se upisuje u snaphot
Snaphot se kreira u istoj volum grupi.
Kreirati snimak samo za čitanje:
lvcreate –p r –s /dev//VolGroup00/MYVOL1 –n SNAP_MYVOL1 –L 100M – neće dozvoliti upis u tački montiranja.
Komande:
Ctrl + r + uneti traženi tekst
Ctrl + u – obrisati ceo izlaz (greška pri unosu lozinke)
Ctrl + W – obrisati po rečima
Ctrl + L – obrisati ekran???
Alt + . – prikaz poslednjeg parametra
Ctrl + S – blokiranje ekrana. Ctrl + Q - otključavanje

članak preuzet odavde